Protetske nadoknade
Za proteze se ne odlučujemo samo zbog besprekornog osmeha, već i da bismo nesmetano mogli da žvaćemo i govorimo, pa i da očuvamo zdravlje celog našeg organizma.
Tokom života, dolaskom u određene godine, svakom se može desiti da i pored brižne oralne higijene kod kuće i raznih zubnih tretmana, ipak izgubi zub. To nije uvek posledica nesreće, kako se najčešće misli (ovakvih slučajeva je ustvari najmanje), do gubitka mogu dovesti razna stanja, kao što su zapaljenje zubnog ležišta (parodontoza) ili nepovratno pokvareni zubi koji se moraju izvaditi, pa tako određena zamena -proteza- u nekim situacijama postaje neophodna.
Zamena je potrebna – ali zbog čega?
Nedostatak već i jednog zuba može prouzrokovati neujednačenost jedinstva zuba: na mestu nekadašnjeg zuba dolazi do sporog stanjivanja i na kraju artrofije osnove kosti i sluzokože. U samom zubnom redu takođe dolazi do promene, jer ostatku zuba vreba opasnost „migracije“, pomeranja, pošto se zdravi zubi pripremaju na preuzimanje funkcije nedostajućeg zuba. Polako se izdižući, zubi koji se nalaze naspram izgubljenog zuba, mogu „urasti“ u prazninu, što otežava kasnije uglavljivanje zamenskog zuba pa čak i izradu proteze.
Ne treba zanemariti ni činjenicu, da gubitak jednog ili više zuba prouzrokuje na prvom mestu poremećaj visine zagrižaja, zatim poremećaj funkcije vilične kosti, kao ni činjenicu da izgubljeni zubi utiču na samo žvakanje i ishranu.
Široka lepeza mogućnosti
Protetski radovi se u osnovi dele na 2 grupe, postoje fiksne i mobilne. Izbor, naravno, zavisi od više faktora, pre svega od broja zuba čija se zamena vrši, odnosno od mesta nedostajućeg zuba, kao i od okolnih zuba, od visine preostale kosti (grebena), ali je bitno proceniti i opšte zdravstveno stanje pacijenta, isključivanjem pojedinih kontraindikacija ili rizičnih činilaca (npr. kod implanata faktor rizika može predstavljati dijabetes, a kod prenosivih zamena npr. epilepsija).
Ne oklevajmo!
Nema dileme, pravljenje zuba jeste skupa odluka, ali zato prevencija i u ovom slučaju važi za jeftiniju alternativu na duge staze. Naime, pored odgovarajuće nege usne duplje i zuba, redovna poseta stomatologu, kao i redovno uklanjanje zubnog kamenca uveliko produžava životni vek naših zuba. Međutim, ukoliko je problem već nastupio, imajmo na umu da, usled odlaganja zamena zuba, može doći do trajnog gubitka istih, kao i do rizika po naše zdravlje zbog neadekvatne higijene usne duplje: ne samo što navedeno ponašanje može imati za rezultat upalu pluća i probleme sa varenjem, što može doprineti nastanku raka usne duplje, kao i razvoju bolesti srca i krvnih sudova, nego što može povećati rizik nastanka demencije i senilnosti pa čak i alergija.
Kako stoje stvari sa mlečnim zubima? Kod dece, ukoliko usled nezgode dođe do gubitka mlečnog zuba, nadoknada istog nije moguća. Ne postoji način da se povrati isti mlečni zub, jer bi u tom slučaju moglo doći do trajne povrede zubne klice trajnog zuba. Tretiranje polomljenog mlečnog zuba, odnosno njegovo upotpunjavanje retko je moguće. Zato je važno, da se odmah obratimo stručnjaku, koji će svaki pojedinačni slučaj individualno proceniti.
Vrste protetskih nadoknada
Krunica: Nadograđuje se jedan zub, tako što se prvo smanji veličina samog zuba, nakon čega sledi fiksiranje zamene na celoj površini izbrušenog zuba. Preporučuje se u slučajevima kada je preostala mala površina zdravog zubnog tkiva. Ova metoda se kkoristi i kod nepravilnih formi i izgleda zuba, kao i kada želimo da povećamo stabilnost protetskih nadoknada.
Krunica sa nadogradnjom: Nadograđuje se na jedan zub, odnosno zubni koren, kada je koren jedini koji imamo na raspolaganju za nadogradnju. U prethodno formiranu zubnu šupljinu prvo šrafom fiksiramo veštačku osnovu - nadogradnju, koja u ovom slučaju zamenjuje izbrušenu krunicu, na koju se zatim fiksira krunica.
Most: Iz jednog dela sačinjena zubna zamena, sastavljena od krunica, nadograđenih na dva ili više zuba, koje okružuju nedostajući zub, kao i dela koji premošćuje šupljinu između ovih krunica. Primenjuje se u slučaju nedostatka jednog ili više uzastopnih zuba.
Parcijalna mobilna zubna proteza: Metoda koja se primenjuje kod parcijalno izgubljenih zuba i koja nakon fiksiranih zamena više nije primenljiva. Pravi se od metalne ili plastične (akrilatne) pločaste osnove i akrilne imitacije desni, koja nadoknađuje deo izgubljene vilične kosti, a fiksira se skrivenim žičanim kukicama.
Totalna mobilna zubna proteza: Primenjuje se u slučaju potrebe kompletne nadoknade zuba, izrađena od akrilata (u narodu poznata i kao proteza), ima mogućnost nadoknade cele vilične strukture.
Implant: Ugradnja zuba ili ugradnja veštačkog korena, koja je primenljiva kako u slučaju nedostatka jednog zuba, tako i u slučajevima kompletnog nedostatka zuba. Na mesto nedostajućeg ili nedostajućih zuba ugrađuju se titanijumski vijci, nakon čega se na implantatu postavljenu nadogradnju dograđuje zubna zamena. Čuva okolne zube jer njihovo brušenje nije potrebno, a fiksirati se na ovaj način može cela zubna struktura.
Keramičke kore: Primenjuju se na prednjim zubima, a prave se od porcelana stanjenog na debljinu tanke kore, koja služi uklanjanju estetskih nedostataka, nedostataka nastalim usled razvoja, gleđnih nedostataka, kod neujednačenosti u obliku ili veličini, kod razmaka između zuba, zatim služi korekciji posledica nastalim usled povreda, bez struganja i primene krunice.